Fiskalni savet: Mana budžeta što se zadržava umanjenje penzija i zabrana zapošljavanja

Kategorija: Ekonomija, Objavljeno: 08.12.2017.

Fiskalni savet Srbije danas je ocenio da je najveća mana predloženog državnog budžeta za 2018. godinu što su zadržane privremene mere fiskalne konsolidacije - umanjenje najvećih penzija i zabrana zapošljavanja.

"Najopasnija mana predloženog budžeta za sledeću godinu jeste to što ne predviđa ukidanje Zakona o privremenom uređenju isplate penzija kojim su značajno umanjena iznadprosečna primanja, što je u tom trenutku bilo opravdano, ali nije primena unedogled", rekao je na konferenciji za novinare predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Tim zakonom je, prema njegovim rečima, narušena ekonomska veza isplaćenih penzija sa uplaćenim doprinosima i država rizikuje da ukoliko se dokaže da je to pravno neutemeljeno, napravi dodatni trošak.

Dodao je da je povećanje plata i penzija u srednjem roku moguće, ali samo u skladu sa ekonomskom snagom zemlje, a to je od pet do sedam odsto.

Mere fiskalne konoslidacije dale su, kako je ocenio Fiskalni savet, dobre rezultate jer su smanjeni deficit i javni dug, ali je poželjno, kako je rekao Petrović, da se taj rezultat pretvori u trajno stanje javnih finansija.

Trenutno stanje u javnim finansijama, po njegovim rečima, otvara prostor na srednji rok za povećanje plata i penzija i umanjenje poreza, ali je neophodno da se reše problemi nekih državnih preduzeća da njihove gubitke ne bi plaćala država, odnosno poreski obveznici.

Ocena Fiskalnog saveta je da bi javni dug Srbije do 2020. godine mogao bi da bude ispod 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Smanjen javni dug pospešuje rast privrede, smanjuje rizik investiranja i kamate za državu i privredu i povećava investicije", rekao je Petrović.

Slabost predloženog budžeta je, prema njegovim rečima, i što nije napravljen novi iskorak u nastavku strukturnih reformi jer "približno izbalansiran budžet, iako je to važno, nije jedina mera uspeha fiskalne politike".

"Srbija ima još previsok javni dug i trebalo bi ga spustiti na 50 odsto BDP kao i ogromne probleme u poslovanju javnih i državnih preduzeća i neuređene lokalne budžete", ocenio je Petrović.

Dodao je da je slab kvalitet javnih usluga zdravstva, prosvete i administracija, a da je zbog višegodišnjeg malog ulaganja u republičku i lokalnu infrastrukturu život građana loš jer je otežan pristup ispravnoj pijaćoj vodi, kanalizaciji, otpad se malo prerađuje, a voda nedovoljno prečišćava.

Ozbiljniji pomaci u reformama javnih preduzeća postignuti su prema njegovim rečima jedino u Železnicama Srbije, a budžetom za 2018. ne nagoveštavaju se reforme i u drugim preduzećima, jer iako u njima radi oko 50.000 ljudi, otpremnine su planirane za svega 3.000 ljudi, a subvencije za rudnik Resavica nisu smanjene.

"Krajnji je rok da se reše problemi sa poslovanjem RTB Bora, Azotare, Metanolsko-sirćetnog kompleksa, Petrohemije i PKB korporacije", rekao je Petrović.

Privredni rast, prema njegovim rečima, još zaostaje u odnosu na zemlje regiona gde je u proseku četiri odsto i ove godine se ubrzava, a u Srbiji je tri odsto.
"Privredni rast Rumunije, koja je 2012. godine završila fiskalnu konsolidaciju, iznosi šest odsto", rekao je Petrović.

Dodao je da su problemi na lokalnom nivou ogromni i da su potpuno zanemareni, a Fiskalna strategija ne nudi nikakva rešenja.

"Budžeti mnogih gradova i opština su neodrživi, komunalna infrastruktura nerazvijena, investicije preniske, a velike subvencije izdvajaju se za neuspešna javna preduzeća", rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je propuštena prilika da se uredi sistem zarada u javnom sektoru "gde je preveliki broj osnovica, koeficijenata i dodataka".

"Na loš sistem dodato je i proizvoljno povećanje plata od naredne godine, selektivno po sektorima od pet i deset odsto, a zaposleni iz organizacija socijalnog osiguranja su bez obrazloženja isključeni", rekao je Vučković.

Dodao je da nije uređena ni struktura zaposlenih u javnom sektoru i da je u zdravstvu manjak lekara, a u administraciji višak radnika.

Predlogom budžeta je za narednu godinu, prema rečima člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova, planirano je manje smanjenje poreza jer je povećan neoporezivi deo dohotka.

"Prosečno opterećenje plata porezima i doprinosima sa sadašnjih 64 odsto moguće je spustiti na 62 odsto, a radikalnijim merama i na 60 odsto", rekao je Altiparmakov.

 

Vujović: Cilj stabilnost i privredni rast

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je danas da u raspodeli budžetskih sredstava nisu svi mogli da dobiju maksimalna povećanja plata, jer je cilj da se obezbedi stabilnost i trajno povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Za povećanje plata bio je prostor od 35 milijardi dinara i toliko je dozvoljeno, jer više od toga ne bi bilo u redu", rekao je Vujović odgovarajaći u Skupštini Srbije na pitanje poslanika SDS –NS Miroslava Aleksića na osnovu kog kriterijuma je određeno koliko će biti povećanje plata.

Vujović je rekao da o tome kako će taj iznos biti podeljen odlučuje cela Vlade i da "ne mogu svima u maksimumu da daju sve".

Važno je, kako je naveo, da budu izabrani prioriteti, a to su stabilnost i povećanje BDP-a, i dodao da će u 2018. biti ostvaren privredni rast od najmanje 3,5 odsto.

Prema njegovim rečima, građanima Srbije ubuduće treba da bude bolje i to pokazuju povećanje plata, smanjenje nezaposnosti i rast investicija.

Vujović je istakao i da nije moguće sprovesti reforme bez troškova.

Prema rečima poslanika Miroslava Aleksića, "Srbija je potpuno ekonomski slomljena".

"Sve vlade od 2000. do 2012. u proseku su imale rast BDP od pet odsto. Od 2012. do 2014. godine imali smo blagi porast BDP, a od 2014. do 2017. ulazimo u najgori ekonomski period od 2000. godine", rekao je on.

Aleksić je ocenio i da je jedina mera koju je ova vlast sprovela smanjenje deficita i da je to dobro, ali da je loše što je to urađeno "po leđima građana i privrede, a ne reformama javnih preduzeća i rastom BDP-a".

Komentari

    Komentari