Gligorov: Vlada predlogom budžeta menja strategiju privrednog rasta

Kategorija: Ekonomija, Objavljeno: 29.12.2017

Vlada Srbije predlogom budžeta za 2018. godinu menja strategiju privrednog rasta povećanjem potrošnje i ulaganja, ocenio je danas saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

"To je zato što se pokazalo da fiskalna konsolidacija nije dovela do poželjnog povećanja privatnih ulaganja, dok jeste smanjila potrošnju, usled čega je rast veoma spor i oslanjao se ponajviše na neto izvozu, dakle da rastu izvoza uz sporiji rast uvoza", kazao je Gligorov za agenciju Beta.

On je naveo da Vlada Srbije sada menja stategiju podsticanja privrednog rasta tako što će povećati plate u javnom sektoru, što znači da će se povećati i potrošnja domaćinstava, a i javna ulaganja.

"Posledično, trebalo bi očekivati povećani uvoz, što znači da će neto izvoz imati negativan doprinos privrednom rastu", kazao je Gligorov.

Po njegovim rečima, osnovni rizik nove strategije podsticanja prvrednog rasta je rast spoljnjeg duga ili obaveza prema inostranim kreditorima.

"Spoljni dug je zapravo mnogo značajniji od javnog, koji je bio u fokusu programa stabilizacije u poslednje tri godine. Najvažnija pozitivna posledica ovog programa je bilo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i deficita na tekućem računu, a osnovni nedostatak je bilo to što su izostale mere koje bi trajnije povećale privatna ulaganja u zemlji. Tako da se privredna politika ponovo okreće potrošnji, stranim ulaganjima i ulaganjima države", kazao je Gligorov.

Kod javnih ulaganja, kako je istakao, postoje dva rizika - da budžetirana sredstva neće biti potrošena, što je problem iz dosadašnjeg iskustva, i da će biti povećana ulaganja u projekte koji nemaju dugoročniji pozitivan privredni efekat, iz političkih ili razloga korupcije.

Vlada Srbije juče je usvojila Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara, tako da će deficit biti 28,4 milijarde, odnosno 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Komentari

    Komentari