Da li i Turska „okreće ploču“ oko Kosova

Kategorija: Svet, Objavljeno: 09.10.2019.

 

Nema nikakve promene u tretiranju „Kosova“ kao nezavisne države ni od strane Turske ni drugih država. Razlika je samo u ideološkoj i političkoj pozadini izmenjene retorike.

Šta se dogodilo za proteklih šest godina da predsednik Turske promeni retoriku po pitanju Kosova? U oktobru 2009. u Prizrenu je poručio kako je Kosovo Turska, a Turska Kosovo, a danas u Beogradu da će biti saglasan s onim rešenjem za Kosovo o kome se dogovore Beograd i Priština.

Ono što je zvanična Moskva uvek potencirala, da će podržati ono rešenje koje bude prihvatljivo za Beograd, odnosno za obe strane i u tome bila usamljena jer se uvek insistiralo samo na tome da Beograd prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, danas dobija podršku sa raznih strana. Od Amerike, do Turske. Da li je u pitanju suštinska promena stava, ili samo retorike koja bi novom taktikom na mala vrata trebalo da dovede do onoga za šta su se sve vreme neuspešno zalagali.

Nekadašnji ambasador i univerzitetski profesor, islamolog Darko Tanasković smatra da nova retorika predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana ne znači da je Ankara, koja je među prvima priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, promenila svoj odnos prema njemu.

Nova samo retorika

„Promena Erdoganove političke i diplomatske retorike u vezi sa ’Kosovom‘ uslovljena je s jedne strane spoljnopolitičkim i ekonomskim kursom jačanja svestrane saradnje sa Srbijom, a sa druge promenom odnosa prema ovom problemu i u delu međunarodne zajednice koji je do pre izvesnog vremena insistirao na državnom statusu ’Kosova‘ kao činjenici i svršenoj stvari, koju Srbija samo treba da prihvati“, kaže Tanasković za Sputnjik.

On napominje da su u tom kontekstu pregovori Beograda i Prištine sagledavani kao put kojim bi se rešila neka praktična pitanja, a Beogradu u domaćoj javnosti olakšalo da se ta gorka pilula proguta.

„U suštini, Turska svoj stav u vezi sa nezavisnošću ’Kosova‘ nije promenila niti će ga promeniti, ali je i ovo prilagođavanje retorike realnim regionalnim i širim okolnostima pozitivno i značajno“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

Na pitanje šta stoji iza promene u sagledavanju rešavanja kosovskog pitanja u pojedinim zemljama Zapada, između ostalih i u SAD, Tanasković smatra da tu nema promena u tretiranju takozvanog Kosova.

„Kod zapadnih država koje sada ispoljavaju više razumevanja za legitimne interese i specifičnu težinu Srbije i pragmatično uvažavaju činjenicu da se dosadašnjim načinom problem ’Kosova‘ nije mogao konačno razrešiti, nema nikakve promene u tretiranju ’Kosova‘ kao nezavisne države. Ima samo razlike u ideološkoj i političkoj pozadini te izmenjene retorike“, smatra Tanasković.

Dosadašnji način jalov

On ukazuje da u slučaju SAD, uz tihi otpor dela dosadašnjeg diplomatskog establišmenta u Stejt departmentu, administracija predsednika Donalda Trampa izgrađuje pristup pitanju „Kosova“ bez opterećenja vrednosno-ideološkim mantrama o „dobrim lošim momcima“. Trampu bi, kako napominje, odgovaralo da se ovaj problem u dogledno vreme reši i da to bude njegov spoljnopolitički uspeh pre izbora za drugi predsednički mandat.

„Nikakva ideja o potrebi stvaranja multinacionalnih društava i država i u suštini licemerne nedodirljivosti granica ne uslovljava ponašanje Vašingtona. S obzirom na međunacionalne netrpeljivosti na Balkanu, prva ideja Trampovih istomišljenika jeste da se sukobljene zajednice, ako je moguće, razdvoje. To važi za ’Kosovo‘, a ja mislim da će u određenom trenutku početi da važi i za Bosnu i Hercegovinu“, kaže sagovornik Sputnjika.

Međutim, on napominje da pojedine evropske države oprezno uvode nove elemente u pristup problemu „Kosova“, iako su svesne da se dosadašnji način rešavanja bez rešavanja, uz posredovanje EU, pokazao jalov. Nekima među njima je ipak teško da odstupe od tvrdog insistiranja na odbijanju mogućnosti uključivanja teritorijalnog aspekta u proces traganja za kompromisom.

„Turskoj je važnije da se pitanje nekako reši i situacija stabilizuje, nego da se na bilo čemu kruto insistira, jer je za njene regionalne ambicije ključno da bude, prvenstveno privredno i kulturno, što prisutnija u svim državama takozvanog Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji i na ’Kosovu‘, što već i jeste. Bez obzira ne ove razlike u motivima sadašnjeg postavljanja prema problemu ’Kosova‘, sve države koje su ga priznale kao nezavisnu državu, smatraju da će i Srbija u jednom trenutku to morati da učini“, nedvosmislen je nekadašnji diplomata.

izvor: rs.sputniknews.com

Komentari

    Komentari