Srbija kao posrenik u pregovorima o miru u Siriji

Kategorija: Politika, Objavljeno: 15.10.2015

Posle nemilih događaja na srpsko-mađarskoj granici i najave „carinskog rata“ između Srbije i Hrvatske, verujem da je svima postalo jasno da sila i zidovi ne mogu da zadrže ljude koji su već izgubili skoro sve što su imali, te da rešenje izbegličke krize leži u zaustavljanju rata, a ne u hapšenju izbeglica. Na sedamdeset godina od pobede nad fašizmom,  slike užasa koje nedeljama gledamo bude sećanja na te najmračnije periode svetske istorije i iznova otvaraju pitanje „Kuda ide svet?!“.

Podesećanja radi, tridesetih godina prošlog veka čovečanstvo se suočilo sa do tada najvećim zlom, nacizmom. Danas se svet suočava sa kombinacijom atlantizma i globalnog islamističkog terorizma, a Islamska država je monstrum stvoren iz tog partnerstva. Odsecanje glava pred kamerama, rušenje drevnih gradova i verskoh objekata, progon i ubistva ljudi po verskoj osnovi, otimanje teritorija međunarodno prizntim državama. Sve ovo je surva stvarnost na koju je Evropa nema ili ne sme da da odgovor. Ne treba zaboraviti da je 1938. godine Evropa na sličan način nemo posmatrala uništenje Čehoslovačke, što je tada Hitleru proširilo manevarski prostor i omogućilo da u naredne dve godine  stvori Treći rajh koji je pod čizmom držao gotvo celo kontinent.

Istorisjke pouke nam upravo daju za pravo, ali i nameću obavezu da damo sve od sebe da zlo sasečemo u korenu i ne dozvolimo mu da se razmaše. Uloga Srba i Srbije u borbi za ponovno uspostavljanje ravnoteže u svetu, stoga može i mora biti značajna.

Razlozi za ovo su mnogobrojni. Pre svega, Srbija je najviše na udaru izbegličkog talasa. Potom, mi smo kao narod u toku devedesetih godina imali prilike da se sučimo sa radikalnim islamom, ali i sa sinhronizovanim udrima NATO pakta i islamističkih terorista. Ne treba zaboraviti ni to da su Bosna i Kosovo bili prvi poligoni na kojima je isprobavan savez između atlantista i islamista. Na kraju, Srbija je danas jedna od retkih država na svetu, a jedina je u Evropi koja ima dobar i izbalansiran odnos sa svim vodećim svetskim silama, ali i sa državama Bliskog istoka. Takođe, Srbija nije članica NATO pakta niti EU, što je čini politički i vojno potpuno neutralnom.

Sve ovo nameće mogućnost da mi kao država ponudimo sve svoje diplomatske kapacitete u cilju pronalaženja načina za hitno zaustavljanje rata u Siriji i ukidanje Islamske države. Srbija bi bez ikakvog problema, čak i sa velikim oduševljenjem, dočekala svetske lidere i pružila bi im svu neophodnu logističku i svaku drugu podršku koja je potrebna. Mirovna konferencija o Siriji koja bi savim realno  mogla da se održi u Beogradu već krajem ove ili početkom naredne godine, bila bi prilika da se na jednom mestu nađu Putin, Si Đinping, Obama, Merkelova, Oland, Kamerun, Erdogan,  Asad i da zajedno zaustave rat.  

Koristi od ovakve diplomatske misije naše zemlje bi bile višestruke. Pre svega, legalizovali bi poziciju politički i vojno neutralne države. Drugo, iskoristili bi činjenicu da je Srbija danas možda jedini preostali put saradnje Istoka i Zapada i na taj način bi se i bezbednosno zaštitili. Treće, odblokirali bi Srbiju jer trenutno trpimo ogromnu štetu pošto su nam svi glavni putni i železnički koridori blokirani. A ono što je u ovom trenutku možda i najvažnije, diplomatskom inicijativom ovog tipa bismo prestali da budemo objekat o kome se priča samo u kontekstu broja izbeglica i migranata koje ćemo morati da primimo na svojoj teritoriji.

Naravno, preuslov bilo koje velike međunarodne pobede jeste unutrašnji dogovor oko ključnih nacionalnih i državnih pitanja. Baš zbog toga, već više meseci apelujem da državni vrh Srbije sazove sve relevantne političke činioce kako bismo mogli da zajedno definišemo bezbednosnu politiku zemlje, što u vremenu u kome živimo praktično znači i definisanje spoljnopolitičke orjentacije.

Lično, nemam dilemu da je za Srbiju od životne važnosti da se bori za poziciju aktivno neutralne države. Naravno, niko nama neće na tacni dati mir i neutralnost, već ćemo za to morati da se izborimo.

Baš zbog toga, deviza „Budimo realni, tražimo nemoguće!“, možda opet ulazi u modu.

Miroslav Parović, predsednik stranke Treća Srbija

Komentari

    Komentari